Kestena, po kome je Kostajnica dobila ime i postala nadaleko poznata, ove godine nema. Barem ne onoliko na koliko su ljudi navikli pa se iz okolnih šuma mnogi vraćaju praznih korpi. Oni koji su nešto nakupili sliježu ramenima jer će da zarade manje nego inače. Mirjana je, na kostajničku pijacu, tik uz granični prelaz, donijela koju šaku. Dobro se namučila dok ga je nakupila.
“Najmanje 5-6 sati provedem, sat vremena do šume, tri sata kupim a onda odozgo sa robom idem oko dva sata do kuće. Kestena ima puno slabije nego ranijih godina, nešto je sasječeno, nešto je slabije rodilo zbog suše. Sitniji je ali je zdrav jer nije padala kiša”, kaže Marijana Novaković.
Nekoliko koraka od Mirjane, kesten prodaje Danica. Sakuplja ga svake godine, skoro pedeset ljeta, i priča da je ovo jedna od slabijih godina. Ali nema odustajanja jer se nešto mora zaraditi.
“Puno nam znači to, to je naš prihod, ko god hoće može ostvariti sebi dinar, ipak, jer takva su vremena da se mora čovjek snalaziti, moramo da živimo. Ipak je skuplji. Ovo što ga ima manje – skuplji je. Po pet maraka je bio prvi kresten i sad je isto na cijeni od 3-4 marke”, kaže Danica Zec.
Danica priznaje da više pazare Hrvati koji prelaze granicu i kupuju u Kostajnici – znaju da uzmu i po deset kilograma kestena odjednom. Posebno im se nadaju sledećeg vikenda kada se u gradu održava tradicionalna kestenijada. Pod uslovom da će imati šta da ponude.
AtvBL.com