Blic: Posetili smo Kostajnicu isprepadanu zemljotresima

Stegla zima, zapadao sneg, a u kuću ne smeš, jer će ti se krov sručiti na glavu. I tako 83 puta! Jer, nakon zemljotresa koji je 29. decembra zadesio Kostajnicu, 83 kuće su dobile crvenu oznaku „opasno za stanovanje“. Velika je to muka za malu siromašnu opštinu na granici Republike Srpske i Evropske unije.

U gradiću od oko 5.000 stanovnika, u kojem je boravila ekipa Srpskainfo, oštećeno je više od 600 kuća, a statičari su utvrdili da su 54 kuće do te mere uzdrmane, da će morati biti srušene do temelja. Još devet kuća zahteva djelimično rušenje, a njih 30 hitnu sanaciju. Velika je muka zadesila porodicu Trivundža. Od 1995. godine, kada su izbegli iz svog zavičaja, sa Banije u Hrvatskoj, selili su se ravno 12 puta. I taman kad su se skućili, potres im je uništio dom.

 

Njihova kućica na kraju grada još se drži na temeljima, ali dovoljan je jači vetar ili ozbiljniji sneg da se uruši i pretvoru u gomilu šuta. Dume, zidovi, krov, sve, sve je popucalo. Presuda statičara: srušiti!

– Da mi je nekako izvaditi ova vrata i prozore, da ne propadnu, novi su, jedva smo ih kupili – kaže žalostivo domaćin Radovan.

Njegova supruga Radojka priča kako su lani kupili ovu kuću, u kojoj su godinama bili podstanari, pa jesenas ugradili novu stolariju, ušuškali je, planirali da ove godine stave novu fasadu, pa da u miru, svoji na svome, proborave starost. Ali, ne da đavo!

Nakon potresa sa sinom Daliborom sklonili su se kod prijatelja, ali jedva čekaju da im se osposobi kontejner za stanovanje: da se ljudima skinu s vrata, puna ih je kuća tamo.

– Ne znam ni šta ćemo, ni kako ćemo. U svoju kuću više ne smemo, ali dolazimo, da se pobrinemo za ovo sirotinje, da nahranimo naše koke i ćuku. Imali smo i patke, ali smo ih morali prodati. Izvukli smo nešto nameštaja, suđa i posteljine, eto to nam je od svega ostalo. Kuće više nemamo – kaže Radojka za Srpskainfo.

Pa prepričava kako su nakon „Oluje“ prvo izbegli u Knić u Srbiju, ali su jedva čekali da se vrate bliže svojoj Baniji. Verovali su da su prošle i muke izbegličke i beskućničke. Radojka je, kaže, 11 kuća, tuđih kuća, u Kostajnici očistila i spremila. Čim se u jednu useli, vrate se vlasnici, pa teraj dalje, opet u tuđu kuću i tako dugih 25 godina, dok nisu stekli svoj krov nad glavom. Za kratko.

– I sad opet sve ispočetka! Niti više imamo snage, niti finansija da sve to izdržimo, ali ko nas pita. Moramo – veli Radojka.

Kontejner, u kojem će morati da prezime, još nije spreman za stanovanje. Biće uskoro. Kostajnica, za sada, ima sedam kontejnera za smeštaj sugrađana kojim je zemljotres srušio kuće. Četiri je poklonila Vlada RS i njih tek treba postaviti. Dva je nabavila opština, a jedan su poklonili donatori, radnici fabrike iz Gruda.

U tom poklonjenom kontejneru privremeno će se skućiti porodica Kauković – Berić: mama i tata sa toje dece, od kojih je jedno teško bolesno.

Nikolina Stanić, u redovnom životu preduzetnica, a od 29. decembra volonterka i majka mladog volontera, koja od zore do mraka pomaže sugrađanima, priča koliko su se obradovali poklonu iz Hercegovine.

– Nakon zemljotresa svi su donatori fokusirani na Petrinju, Glinu i okolna sela u Hrvtskoj, što je i logično, oni su mnogo više pogođeni, njima je srušeno na stotine kuća, ljudi su izginuli. Nas je zakačio odjek tog potresa, nismo, srećom, bili u epicentru, ali vidite i nama treba pomoć – priča Nikolina.

Sve kontejnere, da bi postali privremeni dom, valja ga nivelisati, priključiti na vodu, struju i kanalizaciju. Nije to mali posao, ima tu i tamo i problema oko vode i grejanja, ali, srediće se i to, veruju agilni volonteri. Goran Samac, sa suprugom i ćerkom, u jednom od tih kontejnera samo noćiva. Preko dana porodica boravi u svojoj ruševnoj kući. Opasno jeste, ali lakše im je da tu kuvaju i peru veš. Kuća je ipak kuća.

– Tako životarimo i čekamo rušenje naše kuće. Nema joj spasa. Dume izletele, svaka na svoju stranu, opasna je i po prolaznike. A nije stara, izgrađena je 1982. godine, ima građevinsku dozvolu, sve papire. Kupili smo je pre dve godine – kaže Goran, još ne verujući kakvo ga je zlo snašlo.

Eto, do juče je imao kuću na sprat, u centru grada, danas samo rešenje za rušenje! Trošna kućica porodice Zgonjanin iz kostajničkog sela Babinac i pre zemljotresa je bila ruševna i sklona padu. Potres ju je dokrajčio.

Dajana Zgonjanin (15) već godinama brine o teško bolesnoj, nepokretnoj majci Darinki. Sad, kad im se srušila kuća, sa majkom i ocem živi u prostorijama Fudbalskog kluba „Partizan“.

Loži vatricu u malom šporetu, dobri ljudi su joj obezbedili drva i hranu.

– Dobro je ovde. Toplo je i ima hleba. Nekako se borim – kaže devojčica.

Drago joj je i što joj svaki dan dolaze volonteri iz Omladinskog kluba „Feniks“, njeni vršnjaci, da popričaju, da se malo druže. Prvi je razred srednje škole, uči za sanitarnog tehničara. Teška škola, a zanimanje lepo, samo ne zna kako će, kad prođe raspust. Ni do sada joj nije bilo lako da uči, ali opet, u svojoj je kući, kakva god kuća bila, sve nekako lakše i jednostavnije.

– Uz sve svoje muke Dajana je ponudila da nam pomogne oko razvrstavanja i skladištenja humanitarne pomoći. Dobra, divna devojčica – kaže volonterka Isidora Sekulić (18), prva među jednakima u „Feniksu“, organizaciji mladih, koja je, uz Crveni krst, najveća nada i oslonac sugrađanima koje je ojadio potres.

– Ima nas 15 do 20, kako koji dan. Ujutru oko osam podelimo zadatke i onda nema stajanja do deset naveče. Skupljamo i delimo humnaitarnu pomoć, pomažemo u češćenju oštećenih kuća, radimo sve što je potrebno. Jednoj smo porodici nakon potresa za dva sata prebacili na sigurno pet metara drva. Da imaju šta ložiti. Stavili smo to na Fejsbuk i imali smo više od 100.000 pregleda – hvali se Isidora.

Ponosna je na sve svoje drugare, a posebno na dvojicu kostajničkih „supermena“. Zovu se Mladen Vujanović i Stefan Glušica, penju se po vlažnim krovovima, menjaju crep, proveravaju dimnajke. Neustrašivi.

I dok u sumrak ekipa Srpskainfo, u prijatnom društvu, prolazi snegom pokrivenim ulicama Kostajnice, gradić izgleda idilično: prodavnice, kafane, zanatske radnje, sve radi. Svetla se pale i u zgradi opštine i u kućama. Ali, niko ovde neće mirno spavati, još dugo, dugo… Jer, svako malo zemlja opet zadrhti i uzdrma već načete kuće i duše isprepadanih Kostajničana.

Pomozite, srušila mi se dvolitra rakije!

Ni u najtežim vremenima Kostajničani nisu izgubili smisao za šalu i potrebu za komšinskim ćaskanjem. Isidora Sekulić i Nikolina Stanić su ovih dana verovatno dve najomiljenije osobe u Kostajnici, a kako su neumorne u pomaganju sugrađanima, svako malo ih neko zaustavi na ulici da im se zahvali, pita za savjet ili da ih razveseli nekom dosetkom.

– Molim vas, hitno mi je potrebna pomoć! Srušila mi se od potresa dvolitra rakije, dobra je to rakija i puno mi znači – rekao je, u šali, lokalni šereta, kada ih je sreo u obilasku terena.

Blic.rs