Kostajnica Kostajnica.com – najstariji kostajnički nezavisni web portal
Zabave, prela, svadbe i zborovi u Kostajnici, Kozarskoj Dubici, Novom Gradu i okolini nezamislivi su bez Milutina Slijepca koji svojom harmonikom, starom više od pola veka, uveseljava ceo kraj i svoje komšije. Ovaj vozač u penziji, koji je prešao celi svet za volanom teretnih i ostalih vozila, sada je posvećen narodnim običajima, negovanju i očuvanju muzike Kozare i Potkozarja.
– Sada je došlo vreme da bolje upoznam naša mesta, naša sela i gradove. Dok sam bio zaposlen, uvek na putu i na dalekim putovanjima, maštao sam o svom zavičaju. Svoja osećanja sam prepoznao u duhu narodne poslovice koja kaže da je „lepo svuda otići i proći ali je najlepše svojoj kući doći“ – opisuje Milutin svoju životnu filozofiju, okružen pevačkom grupom iz Kostajnice, a opsednut pesmom rodnog kraja.
Njihov repertoar je veliki, umeju zapevati sve što njihovi slušaoci požele, od starogradskih do sevdalinki ali pesme Krajine su uvek na prvom mestu.
– Nije mi teško svuda otići, u udaljeno selo, po snegu, kiši ili blatu da bih od starijih čuo i zabeležio pesmu, a potom je naučio i produžio njen život. Ima mnogo lepih pesama, bogatog sadržaja i velike muzičke vrednosti kojima preti zaborav, izumiranje – kaže Slijepac otkrivajući svoju misiju očuvanja etnološke vrednosti koju je započeo sasvim spontano.
– Redovno pratim „Kesetinijadu“ po kojoj je Kostajnica u poslednje vreme postala poznata. Tu dolazi mnogo ljudi iz cele regije i inostranstva kao i na ostale manifestacije u susednim opštinama ili na Kozari. Tu zabavljam narod ali uvek čujem ponešto novo, neku pesmu ili stih koje ugrađujem u svoj pevački repetroar – opisuje Slijepac svoje muzičke aktivnosti, ne odvajajući se od harmonike koja mu je uvek na dohvatu.
– Bilo gde da idem moj muzički instrument je u automobilu jer je nepredvidivo ali vrlo očekivano da će zatrebati svirka ili pesma. Za muziku sam uvek pripravan, nema trenutka, doba dana u kojem nisam spreman da potegnem svoj veliki i teški kofer pa zasviram na harmonici. Ni grlo me ne izdaje, posebno kada ga podmažem dobrom šljivovicom, domaćim vinom ili nekim drugim pićem potkozarskog kraja – kaže Milutin sklonosti ka dobroj kapljici koja je, kako uverava, najbolji stimulans za dobro raspoloženje. Dodaje da najbolje peva posle koje čašice viljamovke. Teoretišući muziku i svoj status u tom svetu, kaže da je penzionisanjem zakoračio u novu mladost.
– To mnogi tumače kao neiskrenu priču ali moja osećanja govore drugačije. Nisam opsednut penzionerskim mukama i nedaćama, mizernom penzijom i lekarskim nadzorom. Moj lek za sve boljke je moja harmonika, verni čuvar uspomena koji me motiviše i ohrabruje u svemu – kaže Milutin Slijepac, Kostajničanin kojeg mnogi poznaju i podržavaju. Voleo bih, kaže, kada bi bilo još više pesme i zabave jer ovom narodu opsednutom lošim vestima, to je najpotrebnije.
Zimska prela
Milutin Slijepac navodi nekoliko manifestacija koje privlače najveću pažnju u Potkozarju, koje redovno posećuje i učestvuje u ovim programima. To su „Zimsko prelo” u Gornjoj Piskavici, „Poklade” u Verićima, „Dani zime na Kozari”, „Kozarski etno” u Piskavici, festivali izvorne pesme i folklora u Knešpolju, Moštanici, Kozarskoj Dubici, Vrbaškoj, Podgradcima i Lamincima kod Gradiške.
Blic.rs
