Kostajnica među gradovima sa najviše zaposlenih

Statistika kaže da je najviše zaposlenih u malim i srednjim opštinama u Srpskoj, a da geografski položaj nije presudan za napredak svedoči primer Gradiške, koja je za samo tri procenta bolja od Kalinovika. Prema statistici Zavoda za zapošljavanja RS, u 2016. najviše zaposlenih imaju Laktaši, Kostajnica, Derventa, Prnjavor, Kozarska Dubica, Pelagićevo i Kotor Varoš.

Na listi uspešnih su i Gacko, Ugljevik i Stanari, uglavnom zahvaljujući termoelektranama. Na trećem mestu, odmah iza Banjaluke i Laktaša, nalazi se Istočno Novo Sarajevo, kojem na ruku ide blizina međunarodnog aerodroma i centra Sarajeva.

Regionalni centri Doboj, Pale i Prijedor zauzimaju sredinu tabele. Jedini izuzetak je Trebinje, koji je na sedmom mestu po zaposlenosti, ali valja imati na umu da je u ovom gradu sedište Elektroprivrede RS.

Bijeljina, drugi grad po veličini u RS i privredni centar Semberije, ima stopu nezaposlenosti od 39 odsto, koliko i Han Pijesak, Srebrenica i Ribnik.

Na dnu liste su male opštine na granici, Jezero, Krupa na Uni i Rudo, sa stopom nezaposlenosti od 70 do 80 odsto, te Oštra Luka, Berkovići, Kneževo i Nevesinje.

Najmanje nezaposlenih ima Banjaluka, ali ekonomisti upozoravaju da „krvnu sliku“ najvećeg grada RS popravljaju radna mesta u republičkoj i gradskoj administraciji. Broj zaposlenih u Banjaluci je danas gotovo identičan kao pre rata, ali je 1990. godine čak 85 odsto Banjalučana radilo u privredi, dok se danas procenjuje da svaki treći, od ukupno 65.408 zaposlenih, radi u administraciji ili nekoj drugoj oblasti koja se finansira iz budžeta.

– Ako bi se u obzir uzela samo privreda, Kotor Varoš, Prnjavor ili Derventa bi bili daleko ispred Banjaluke, koja je od nekadašnjeg industrijskog centra, postala činovnički, trgovački i kafanski grad – kaže profesor banjalučkog Ekonomskog fakulteta Goran Radivojac.

Kada su u pitanju drastične razlike između pojedinih malih mesta, Radivojac tvrdi da one nisu rezultat ničije namere, niti organizovnog poduhvata, jer u RS, u mnogim aspektima, ekonomska politika postoji samo na papiru.

– Trik je naprosto u lokalnoj preduzimljivosti i mentalitetu – kaže Radivojac.

U Kotor Varošu posla ima na pretek, pa su se ovde zaposlili i mnogi Banjalučani. U proteklih desetak meseci ovde je otvoreno 400 novih radnih mesta, a do kraja godine planirano je otvaranje još 750. Ova mala opština ima 5.200 zaposlenih i proizvodi stolariju, obuću i mašinske elemenate, koje izvozi u Nemačku i druge zemlje EU.

Na pitanje čime lokalna vlast privlači investitore u ovaj gradić, koji se ne može pohvaliti bog zna kakvim geografskim položajem, načelnik opštine Zdenko Sakan, lakonski odgovara: “Ne smetamo im!”

– Nudimo im jeftino zemljište, građevinske dozvole mogu platiti na rate, a tu je i tradicija, jer smo i pre rata imali jaku industriju – kaže Sakan.

S druge strane, Gradiška, opština sa pogledom na EU, ima gotovo idealan položaj za razvoj, ali i stopu nezaposlenosti od 41 odsto.

– Loša infrasruktura i organizacija koče razvoj. S druge strane Save, sve do Okučana, nema nijedne ozbiljne trgovine; mogli bi bar privući komšije da troše kod njih, ako već nisu razvili druge grane privrede – kaže Radivojac.

Blic.rs